среда, 20. јун 2018.

Dojenje jeste prirodno


Razmišljala sam kako se mame sreću sa toliko različitih problema tokom dojenja, pre svega na samom početku nakon porođaja, kada je dojenje nešto što je prirodno.
 Pa, jednostavno, danas okruženje više nije prirodno. Svi proizvodi koji danas postoje, kao što su flašice, dude, veštačke bradavice, pumpice, adaptirano mleko, odlično je da postoje za određene situacije kada su zaista i potrebni, ali je problem što se danas smatraju kao nešto obavezno i često su deo ogromnog spiska  stvari za kupovinu jedne trudnice koja se sprema da na ovaj svet donese svoju bebu. Kada za njima nema potrebe oni mogu narušiti prirodan tok stvari i napraviti problem.
Pored toga, u našim porodilištima, mame i bebe često se olako razdvajaju, bez zaista opravdanih razloga i to je još jedan vid narušavanja prirode.
 Odlično je što danas možemo doći do raznih informacija i saznanja vrlo lako, što nekad nije bilo moguće, međutim i to je mač sa dve oštrice. Mnoge trudnice, u današnje vreme, pripremaju se za dojenje tokom trudnoće čitajući o istom ili prateći savete određenih osoba. Problem nastaje kada se trudnica pogrešno edukuje. Bolje je da ne zna ništa, nego da ima pogrešne informacije. Na neki način u današnje vreme je lakše, a na neki drugi opet teže.
Evo kako ja to zamišljam da je nekada izgledalo...


Dojenje jeste prirodno



Foto: Aurimas Mikalauskas

Nekada davno, negde u prirodi,
žena devojčicu na livadi rodi.
Ta žena bila je neuka i vrlo mlada,
ali da doji svoju bebu rada.

Nije o tome ništa znala,
svom se majčinskom instiktu predala.
Nosila je devojčicu stalno uz sebe,
gde god krene nigde nije išla bez bebe.
Kad god bi beba plakala ili nervozna bila
majka bi je uz svoje grudi privila.

Ta žena sat nije imala i vreme nije merila.
Sela bi bezbrižno na travu meku
i pustila bebu da uživa u mleku.
U tišini predivne prirode,
mogla je da čuje samo bebine gutljaje.
Kada bi beba dojku pustila,
žena bi je instiktivno na drugu dojku spustila.
Kada bi opet beba i drugu pustila,
majka bi instiktivno majcu spustila.

Žena je jela hranu koju je imala
i hranu koja joj je prijala.
Nikada pomislila nije
da ne sme pojesti iz bašte sveže maline.
I često ih je jela,
a beba je bila zdrava i vesela.

Negde oko trećeg leta,
u vreme kada traje setva,
devojčica jednog dana
priđe mami nasmejana.
Poljubi je, pa joj reče:
„Mama, ne treba mi više sika,
sada sam velika!“



Нема коментара:

Постави коментар