субота, 25. август 2018.

Život kao bajka
















Dete je tako… tako malo,
a čudesno toliko. Nestvarno.
Okice sjajne, mašta još veća,
dete je tvoja najveća sreća.

Kad imaš težak, umoran dan,
pogledaš dete i odsanjaš san.
Odsanjaš onako u momentu,
njegov pogled i osmeh daju ti snagu
trenutnu.

Njegove čudesne priče iz mašte,
čine da život liči na bajku,
to dete čini za svoju majku.

I tako majka u bajci živi,
iako ima godina dosta,
uz dete i sama podetinji,
i hoda stazama šarenog mosta.

A taj most vodi u najlepše zemlje
gde vladaju samo
ljubav, dobrota i veselje.

I zato ne budi previše stroga, ozbiljna mama,
što ne zna da sanja i retko je nasmejana.
Pusti tog malog čarobnjaka
da ti pokaže šta je
život kao bajka.

недеља, 19. август 2018.

Zašto je važno da deca od najranijeg uzrasta učestvuju u kućnim poslovima?


















Foto: Lukas


Svima nam ponekad teško padaju kućni poslovi, kada smo umorni ili nam jednostavno nije dan, ne da nam se. Ako decu uključite da rade zajedno sa vama, biće vam svakako zanimljivije, a u nekim poslovima zaista će i pomoći. Ono najvažnije je da je to zapravo dragoceno za njih same.
Svaka veština koju usvoje doprinosi razvoju njihove samostalnosti i spretnosti. Najveća greška koju roditelji često prave je, u suštini nesvesno izostavljanje deteta iz učestvovanja u  raznim aktivnostima. Kada unapred ne razmišljamo o tome i instiktivno i u žurbi idemo kroz dan često ćemo gomilu stvari koje bi dete moglo uraditi samo uraditi umesto njega. Tako nam je brže i lakše, da naglasim  kratkoročno gledano. Detetu će trebati mnogo više vremena nego nama da nešto uradi samo ali će svaki put biti spretnije i uraditi istu stvar brže. Gledano na duge staze, dete će kroz neko vreme biti sposobno prilično brzo da obavi taj zadatak, biće samostalno, što je za nas velika pomoć, a za njega lično veliki uspeh.
Neki opet, svesno, ne uključuju decu u razne aktivnosti. Smatraju da dete treba da provede detinjstvo isključivo u igri i uživanju i da bi to bilo maltretiranje za dete. Polazeći od svog ličnog doživljaja da su to dosadni poslovi, smatraju da će biti dosadni i detetu. Tu uglavnom greše. Deca, pogotovo u najranijem uzrastu, svoj svet mašte i igre primenjuju apsolutno na sve što rade. Dete će od svega napraviti igru i zabavu. S druge strane, ti mali ljudi umeju da budu veoma ponosni i važni kada rade poslove namenjene odraslima i kada shvataju da ih uspešno samostalno obavljaju. Još jedna pozitivna stvar je da se dete od malena navikava da kao pripadnik porodice i stanovnik i korisnik kuće ili stana učestvuje u aktivnostima kao i ostali članovi porodice. Na taj način, dete te svakodnevne aktivnosti usvaja kao nešto što je potpuno normalno i nešto što se podrazumeva.
Naravno, jako je važan sam pristup detetu. Dete će potpuno različito reagovati ako mu grubo naredite da mora nešto da uradi i ako mu priđete lepo i kroz igru predstavite ceo posao. Kao i uvek u roditeljstvu, i ovde je jako važno razumevanje i strpljenje. Ništa na silu i ništa po svaku cenu. Morate da razumete da od svih poslića koje detetu priredite, neki će mu ići bolje a neki lošije. Neke će voleti više da radi a neke manje. Nekada će naići dan da i ono što voli i što mu dobro ide neće želeti. Poštujte i razumite to. Sve što uradi i lepo prihvati je uspeh a najveći neuspeh je stvaranje odbojnosti i negativnog doživljaja kod deteta. Kada dete prvi put nešto radi pa greši ili je jako sporo, morate imati strpljenja. Vaša kritika i nervoza neće dobro delovati na dete.
Evo nekih primera šta sve možete da pokušate sa detetom od uzrasta od otprilike tri godine, pa kako je dete starije moći će sve više, pa će se tako u skladu sa uzrastom i mogućnostima i aktivnosti nadograđivati i menjati.
Kada perete veš: Dete može da ubacuje veš u mašinu, naravno vi ćete mu dati šta da ubaci. Kada mašina završi isti može da izvadi. Ako dete može da dohvati do sušilice može širiti i samo, ako ne, može vam dodavati stvari. Kada se veš osuši, može ga pokupiti sa sušilice i razvrstati na gomile, na primer: mamino, tatino, sekino, batino, njegovo. Ako su peškiri i krpe njih može dete i da složi. Kada perete čarape, nakon sušenja dete ih može spariti i vrlo moguće da će mu to biti zabavno.
Kada ste u kuhinji, dok spremate ručak možete detetu pričati i pokazivati na koji način pripremate neko jelo. U tom slučaju dete ništa ne radi, ali mu približavate taj svet kuhinje i dete polako shvata kako se pravi jelo koje na kraju dobije na tanjiru. Ako nešto mutite mikserom, detetu možete prepustiti da drži mikser i muti. Ako mesite neko testo dajte mu komad da se igra i sam napravi nešto. Dete može samo da napravi sendvič, na primer. Ako je dete malo, neće seći hleb, to ćete uraditi vi, ali će samo namazati i složiti sve na hleb.  Ako imate mašinu za sudove, dete ih samo može ubacivati i slagati za pranje, a nakon pranja vaditi iz mašine i dodavati vama.
Kada idete u prodavnicu, dete može da nosi korpu i da ubacuje u nju, dok nije previše teška. Na kasi u jednu kesu spakujte nešto lagano od kupljenih stvari da dete može da ponese. Videćete, to je sitnica ali dete će biti ponosno. Kada nosite smeće isto mu možete dati da i on nosi i da ubaci u kontejner.
 Kada dete treba da spremi svoju sobu, tu često nastaje problem. Oni kada vide igračke, prosto više vole da se igraju sa njima nego da ih sklanjaju. Vrlo logično. Roditelji tu često ili popuste pa spreme umesto njih ili budu uporni i grubi u nameri da to izguraju, što deca ne prihvataju dobro. Deca dok su mala uglavnom nisu baš u potpunosti sposobna da sasvim sama pospreme svoju sobu. Vama je jasno da je dete u stanju da uzme određenu igračku i premesti je na drugo mesto. Ali kada vi kažete: „Spremi sobu“, a u sobi ima puno razbacanih igračaka, dete treba u svojoj glavi prvo da napravi plan šta će gde da skloni i kojim redom, što je za njega suviše komplikovano. E tu ima jedan mali trik. Vi mu pomozite sa organizacijom ali nemojte vi umesto njega sve uraditi. Na primer, vi kažete: „Sada uzmi taj žuti kamion i stavi ga u kutiju za igračke.“ Kada dete to uradi, nastavite sa instrukcijama: „Bravo, sada pokupi sve kockice i stavi ih u kutiju za kockice.“ I tako dok sve ne bude na svom mestu. Detetu je to mnogo lakše i prihvatljivije nego kada kažete samo: „Spremi sobu!“ i veća je verovatnoća da će vas slušati.
Postoji još mnogo poslića koje te male ručice mogu manje ili više vešto da urade. Vaše je samo da imate tu opciju u glavi i da uvek razmislite da li bi i na koji način u nekoj aktivnosti moglo da učestvuje vaše dete. Na taj način pomažete mu da nauči što više i da postane samostalno. Naravno, ne znači da kada god nešto radite da treba i dete da radi sa vama i da treba ceo dan time da se zanima. Polako i opušteno, bez ikakvog moranja i preterivanja, kroz igru, naučite svoje dete da učestvuje u nekim kućnim poslićima prilagođeno njegovom uzrastu. Ono što je važno je da u svemu tome uvek prisutni budu druženje, ljubav, razumevanje i strpljenje.