субота, 01. септембар 2018.

Zlo (ne)društvenih mreža


















Foto: Anders Lejczak



Ljudi više ne žive, ne osećaju, ne uživaju. Fokusirani su na uređivanje svojih profila kroz koji ljudima poznatim i nepoznatim serviraju sebe i svoj život predstavljajući se kao filmske zvezde. Većinu dana, nedelje, meseca, godine provedu rintajući, i onda kada uhvate taj neki trenutak, dan, nedelju rajskog života ne uživaju u tome. Ne. Fokusiraju se da zabeleže sve. Dobar deo tog dragocenog vremena provedu fotkajući, buljeći u ekran, kako bi posle mogli da izdvoje one savršene slike i pošalju poruku: Moj život je savršen!
Lepa si, zgodna si? Imaš potrebu da to vide i drugi? Dobro. Obuci tu svoju omiljenu haljinu, obuj cipele sa vrtoglavim  štiklama, stavi svoj omiljeni ruž. Otključaj vrata i ponosno prošetaj ulicama svog grada. Primetićeš sve te poglede na sebi. Muške poglede zudnje i one ženske, ljubomorne. Sedi u najlepšu baštu u gradu i naruči svoju omiljenu kafu. Dok ispijaš gutljaje, posmatra te neki zgodan momak. Zar nije bolje doživeti sve te reakcije? Osetiti kako je nekom brže zakucalo srce pri pogledu na tvoje noge? A kad te je pogledao u oči nije mogao da izdrži pa je sklonio pogled. Bolje od notifikacije sa hiljadu lajkova i komentara? Slikaš se po stotinu puta dok ne dođeš do savršene slike? Zar nije dosadno? To je samo slika. Mrtva slika. Ti si živa, imaš energiju, pokret, osmeh.
Srećno si udata, imaš divnu zdravu dečicu? Otišli ste na odmor? Uživaj s njima! Želiš da svi vide koliko si ti srećna? Fotkaš dečicu na plaži i kačiš slike po fejsu i instagramu. Ali dok to radiš gubiš dragocene trenutke sa njima. Ne uživaš. Ostavi telefon, opusti se i uživaj. Srećna si za sebe. Šta ima ko da vidi? Napravi par slika da ih staviš u porodični album, kao što su nekada ljudi radili, da imaš za sebe, da ti ostane uspomena.
U vrhunskom restoranu si? Stiže večera od koje ti kreće voda na usta. I ti radiš šta? Vadiš telefon! Slikaš. Kačiš sliku na instagram. Koja je fora? Vidite gde sam i kako uživam dok vi večeras kući jedete viršle? Ili šta? Ne telefon! Viljušku u ruku i navali, uživaj.
Otišao si na putovanje o kom si maštao celog života i konačno si tu. Nalaziš se na mestu koje smatraš najlepšim na svetu, nestvaran pejzaž je pred tobom i ti prvo radiš šta? Vadiš telefon! Zatim se kačiš na net, kačiš fotku na instagram, naravno kuckaš i opis uz sliku da rečima opišeš kako je to sve brutalno i kako ti je tamo kul. Neee! Opusti se i uživaj. Upali sva svoja čula. Gledaj, slušaj, upij sve mirise, oseti, doživi. Pogled kroz kameru nikada neće dostići kvalitet pogleda tvog oka. Kada se nauživaš, naravno fotnućeš par puta da imaš za uspomenu.
Živite u istom gradu, blizu ste ali se dugo niste videli. Imate grupu na viberu, na fejsbuku i redovno se kuckate i uvek znate šta se dešava u životu vaših prijatelja. Zar sličice hiljadu različitih smajlića mogu da zamene iskren i glasan smeh?
Znaš sve o koleginici sa faksa pa čak i šta je juče doručkovala iako je nisi videla godinama. Ludo, nema šta!
Podelila si neki svoj važan i intiman trenutak kroz status sa hiljadama „prijatelja“ medju kojima neke i ne poznaješ? Zar se to ne deli samo sa najbližima?
Momak te je „dodao za prijatelja“ i piše ti stalno a niste se nikad videli. Kome on uopšte piše? Jedino u šta gleda je ekran. Video je slike koje su možda i delo fotošopa ili su ona stota konačno uspela slika uhvaćena pod specijalnim osvetljenjem i uglom gde se ne vidi tvoj veliki nos ili stomak. Ne zna boju tvog glasa koja mu možda uopšte ne bi prijala. Ali on piše. Tako je lakše. I sav je važan. Sudbinski susreti, pogledi, postoji li to još uvek? Upoznavanja u vozu, i sličnim mestima kada i ne očekuješ da nekoga upoznaš. Pa, dobro, ne mora biti tako egzotično, hajde da spustim kriterijume. Moram da priznam da skoro nisam čula ni da je neko nekog upoznao u gradu, u provodu. To je nekad bila klasika. Sada je to egzotika. Sva „poznanstva“ dešavaju se na društvenim mrežama. Momci više ne prilaze već dodaju, lajkuju.
Kuda ide ovaj svet?